Jedan dan medju orlovima sa Drine
Nastala od dve mocne i ciste planinske reke (Tare i Pive ), brza i bistra reka, Drina svojom dolinom spaja juzne Damasked planine sa Panonskom nizijom. Ovaj vazan migracioni put, od oko 500 km, kroz Demarks planine, najduzi je na Balkanu, a koristile su ga tokom istorije za migriranje drevne biljne i zivotinjske zajednice. Ledena doba uslovila su da dolina Drine bude jedini put spasavanja za mnoge Evropske vrste, koje su se povlacile pred nadiranjem leda. Jedan broj vrsta i zajednica u kojima one zive, nasao je u klisurama Drine pribezista gde su se jos jedino sacuvale do danas. Stoga Drina sa svojim zivim svetom predstavlja najznacajniji refugijum na Balkanu. Pored planine Tare, jedno od znacajnijih podrucja je klisura reke Tresnjice gde su na malom prostoru ocuvane raznovrsne zajednice. Drevne zivotne zajednice klisure Tresnjica odrzale su biljne i zivotinjske vrste koje su na drugim mestima vec davno nestale.
Vecina biljnih vrsta u klisuri Tresnjice su endemi i relikti iz davne proslosti. Neke biljne vrste su nam poznate samo sa padina strmih klisura reka Tresnjice i Tribuce, koja se u nju uliva. Vode Drine i Tresnjice nastanjuje mladica najveca grabljivica, me|u ribama bistrih voda Evrope. Danas se ova vrsta uspesno gaji u ribnjaku Tresnjice, sto joj obezbe|uje dobre izglede za opstanak. Sportski ribolovci mogu okusati srecu pecajuci mladicu, lipljena, klena, sarana ili mrene u izuzetnom ambijentu doline Drine. Tresnjicu nastanjuje 16 vrsta gmizavaca i vodozemaca ukazujuci na njenu raznovrsnost.Do sada je zabelezeno oko 120 vrsta ptica, ali najpoznatija je po bogatstvu ptica grabljivica medju kojima su: beloglavi sup, suri orao, orao zmijar sivi soko i druge.
Vazne informacijeNajvisi vrh Orovackih planina je Tornicka Bobija 1272 m. U rezervatu su oznacene planinarske staze, kojim se moze proci zivopisnim delovima klisure u duzini od 6 km. Staze pocinju na Debelom brdu ili Gornjim Kosljama i spustaju se sve do same reke i mesta Grornja Tresnjica. Rezervat se nalazi na nadmorskoj visini 310 - 929 m. Tresnjica moze za par casova posle kisa da nabuja, i da predstavlja opasnost za posetioce koji se ne drze obelezenih staza. U rezervatu ima poskoka pa je potrebno pogledati kamen pre nego sto se sedne na njega. Srednja godisnja temperatura vazduha je 9 0C ( januar -10 C, avgust 20 0C). Maj je mesec sa najvise padavina, prosecno 125 mm. a godisnji prosek je 900 mm. Snezni pokrivac debljine 10 cm zadrzava se 40 dana.
Nemojte zaborav Sezona poseta rezervatu je od maja do oktobra. Nije dozvoljeno: kretanje izvan oznacenih puteva, pravljenje buke, branje cveca, bacanje otpadaka ili na bilo koji nacin narusavanje zasticenog podrucja. Nocu se Rezervat zatvara i nije dozvoljeno kampovanje u granicama rezervata. Utisak je biti potpuniji uz dvogled i fotoaparat.
Prenociste:
Drina Bajina Basta: 031 852-451
Drina LJubovija: 015 661-811
Lovacki dom LJubovija: 015 661-942
Planinarski dom Debelo brdo
sumarska kuca Bobija 061 437-614
